Ako je jedna stvar jasna u ovom mom pohodu na ugostiteljske objekte koji u ponudi imaju hamburgere, to je da su pubovi definitivno “to go” mesta za ovu vrstu hrane u Banjaluci. Od sedam restorana koje do sada obiđoh, četiri su bili pubovi, i u sva četiri, burgeri su bili više nego zadovoljavajući. Poslednji testirani bio je Shamrock Pub, i drago mi je da je i ovaj pub opravdao svoju reputaciju – hamburger koji tu smazah pridružio se kvalitetnoj ponudi ranije utvrđenoj u Mac Tire Pubu, Jelen pub “Debela Berta” i K.S.E.T. Pabu!
Shamrock Pub je, ako se ne varam, poslednji te (pabovske) vrste otvoren u gradu na Vrbasu. Nalazi se na glavnom banjalučkom šetalištu tik uz Rock Symphony kafe sa kojim deli istog gazdu, i ovom prilikom, kako je i red, pohvalio bih čoveka za sve što radi na polju ugostiteljstva, ali i rock kulture u gradu, jer pomenuti kafić jedini je takav u najvećem gradu RS danas. Pubovi, sa druge strane, nisu tolika retkost u Banjaluci, ali Shamrock je u startu odskočio i pridružio se najboljima, pre svega jer je fenomenalno i po svim pabovskim standardima uređeno i prijatno mesto, a zatim i ponudom na šanku koja, pored standardnih, obuhvata i razna craft piva svetske, regionalne, ali i domaće proizvodnje. Ako pridodamo svemu tome i odličan jelovnik, nema nijednog razloga da ovo mesto ne preporučim svakome ko je za opuštenu dnevnu varijantu uz ukusan zalogaj, dobro pivo, prijatnu muziku i ugodnu atmosferu. U večernjim satima dešavaju se tu i svirke, ali tad se bilo kakva specifičnost u poređenju sa drugim sličnim mestima u BL gubi, jer na binu izlaze isključivo lokalni cover bendovi. Generalno ništa specijalno po tom pitanju, ali drago mi je da je prostor dobro posećen, te da isti, kao takav, zapravo postoji na pomenutoj lokaciji / glavnom šetalištu. Duh Irske, dakle, pored Mac Tirea, u Banjaluci sasvim lepo neguje i Shamrock Pub, a s obzirom da se u meniju ovog puba nalazi i nekoliko burgera, bila je to prava prilika da uz testiranje kuhinje, podelim i pozitivno mišljenje koje od ranije imam o ovom mestu. Treba pohvaliti kad god neko svojim kvalitetnim radom zasluži, naravno.
OK, idemo na burgere. 🍔🍟 Posle ne baš sjajne prethodne dve epizode, kada sam se prvo jedva izborio sa Double Trouble burgerom u Koncept baru Bajka, a zatim i razočarao dobivši osrednju pljeskavicu umesto burgera u Pizzeriji & Baru Corso, nadao sam se da će Shamrock da prekine taj nesrećni niz, te da će burger zapravo da bude burger, za razliku od posluženog u Corsu, ali i da će da bude ukusnije osmišljen i spravljen, za razliku od onog u Bajci. Otvaram jelovnik, i pronađem burgere. Pet komada! Nije loše, pomislih, a u tom će i konobar, pa naručismo piće. Odmah šamar kao i u Corsu. “Nemamo Coca-Colu, da li može Pepsi?”. Prokleti Pepsi. 😠 Još jedan hejt na to piće i ovom prilikom, kao i apel vlasnicima ugostiteljskih objekata u Banjaluci da prave dil sa Coca-Colom kako znaju, jer Pepsi je drastično lošiji i veoma slaba alternativa za Coca-Colu (u ovoj zemlji), kako pomenuh u prethodnoj epizodi. Slabo je gaziran, u startu osećaj kao da vam je posluženo izlapljelo piće koje stoji otvoreno tri dana, nimalo osvežavajućeg, blagog ukusa… Stvarno nema smisla. Šta je tu je, “daj Pepsi, nek’ ide život…”, i bacih se na proučavanje jelovnika. Dakle, pet burgera – Hamburger, Čizburger, Pileći burger, Riblji burger i Irski burger. Imena svih jasno govore o čemu se radi, izuzev Irskog, a koji mi je, kad su sastojci u pitanju, delovao najzanimljiviji, te njega i naručih.
Irski burger u Shamrock pubu, kaže jelovnik, sastavljen je od peciva, mesa, jajeta i sosa. Pomalo neprecizno navedeno, jer isti stiže i sa salatom koja nije pomenuta, tačnije zelenom salatom i paradajzom, kao i pomfritom u svojstvu priloga, što je već sasvim korektna priča. Ono što, međutim nije bilo korektno, jeste da konobar nije pomenuo da pomfrit svakako stiže uz burger, nego je ispoštovao našu dodatnu narudžbu pekarskog (dollar chips zapravo) krompira, te za rezultat, pored bespotrebnog bacanja 3 KM, gospođica i ja uz burgere dobismo i tonu prženog krompira. Drugi problem ticao se narudžbe devojke mi, gde je umesto naručenog crnog točenog dobila svetlo pivo, a umesto čizburgera – klasični hamburger, jer sir u tom burgeru nije postojao ni u tragovima. Ona, logično, ostala vidno iznervirana, a ja i dalje sa željom da objektivno obavim posao koji je predamnom…
Burgeri stižu posluženi na drvenoj kuhinjskoj dasci sa pomfritom pored, i prvo što zapada u oči jeste zanimljivo pecivo, koje ima prijatan ukus. Domaća varijanta, lagano, nenapadno pecivo sa dosta susama preko – baš kako treba. Prvi zalogaj, drugi, treći, četvrti… Jaje je prava stvar u burgeru, što se mene tiče. Lepo se uklapa, zelena salata i paradajz uvek su dobro došli, a sos… po ukusu, rekao bih da je to bio standardni Thomy majonez, bez bilo kakvih dodataka. Odličan je to majonez, ali nadao sam se ipak nekom unikatnijem sosu, međutim, ništa od toga. Stižemo tako i do mesa. Nekih 150 – 180 grama po slobodnoj proceni, što je sasvim dovoljno. Ono što mi je, ipak, odmah zapalo za oko bila je boja mesa, crvenkasta od nekog začina, a generalno nisam ljubitelj dodavanja bilo čega u burger junetinu, osim soli i bibera tokom prženja. U ovom slučaju, rekao bih da je dodat nekakav začin za pečeno meso, u duhu Fant roštiljskog začina, ili možda čak začina za meso za sarmu, iste proizvodne linije. To je taj ukus koji sam neretko osetio iz mesa koji svi volimo kada je umotano u listove kiselog kupusa. Nije loš začin – pomislih na prvu. Međutim, kako jelo odmiče, postaje sve više napadan, i počinje pomalo da smeta. Ipak, jaje i salata su tu da izbalansiraju stvar, kao i brdo prženih krompirića 🙃 Da pomenem da uz iste dolazi i plastična kutijica sa crvenkastim a la Tabasco, ljutkastim sosom. Dobar je to sos.
Ono što mi je zanimljivo je da sam u startu pomislio da ću ovaj hamburger veoma lako savladati, jer nije reč o nekoj burgerskoj gromadi kao što je slučaj sa onim iz Bajke pre nekoliko dana. Ipak, na 70% pojedenog, osećao sam da mi je dosta. Da li je stvar do jajeta, začina u mesu, ili do preterane količine krompirića – ne bih znao. U svakom slučaju, od ovog burgera čovek može fino da se najede.
Na kraju, Irski burger u svakom slučaju zaslužuje znatno više pozitivnih, nego negativnih kritika. Možda bih smanjio, tj. potpuno izbacio pomenuti začin iz mesa, i uz majonez, osmislio nešto kreativniji sos, ali to su već lične preferencije. Vizuelno, ali i ukusom, sve je dovoljno skladno i prijatno da “Irca” mogu svima da preporučim mirne duše. Verujem da ću ga i u buduće sa zadovoljstvom povremeno konzumirati, nakon što se izborim sa ovim istraživačkim serijalom. 😊
~ Irski Burger ~
Lokacija: Shamrock Pub, Bana Milosavljevića 12, Banja Luka
Cena: 7 KM (burger) + 3 KM (krompirići)
Brzina usluge, cca: 20 minuta
Pecivo: 7/10 ● Meso: 7/10 ● Sos: 6/10 ● Prilozi: 6/10 ● Ukus: 7/10
(Kako funkcioniše sistem ocenjivanja?)
Generalna ocena:
7
