Premijerni boravak u Portorožu o kojem sam nedavno pisao iskoristio sam i za šetnju i istraživanje prelepog Pirana. Ovaj gradić je verovatno nešto najlepše što Slovenija poseduje kada govorimo o primorju – istarski duh, bajkovite građevine, pogled na nepregledno morsko plavetnilo – pravi melem za dušu. Vreme nas je poslužilo, pa smo uživali na oktobarskom suncu i u kafićima i restoranima na otvorenom. Obreli smo se tako na gradskom (Tartinijevom) trgu, i seli u Kavarnu Piran, prvenstveno iz želje da se okrepimo pivom – ali morao sam da bacim pogled i u jelovnik, u kojem se na moju radost nalazilo i nekoliko burgera. Glad momentalno proradila i to je to – valjalo bi da se nešto i pojede, kad smo već tu.
Ova kafana, iliti kavarna po slovenački, uređena je u rockersko/bajkerskom duhu, a da računaju na ove druge kao goste govori i naziv burgera za koji sam se odlučio. Harley Davidson je zaštitni znak bajkerske kulture, motorčina koja je nedostižni san brojnih bajkera koje poznajem (uglavnom zbog cene), ali te čelične zveri svakako mogu da se sretnu i na našim ulicama i motorijadama. Da sam bajker (kao što nisam) i da mi se vozi motor (kao što mi se ne vozi), Harley bi sigurno bio izbor broj jedan, odnosno barem želja da ga posedujem. No dobro, ako već motor nije tako lako dostupan, burger svakako jeste. Pa da vidimo o čemu se ovde radi.
Kaže jelovnik: meso u burgeru je 100% domaća slovenačka govedina. To svakako nije loša stvar, ako znamo koliko je Slovenija divna zemlja, prepuna proplanaka i čistog vazduha, ukratko idealna za uzgoj i poljoprivredu svih vrsta. Pored mesa, burger još čini pecivo, šunka, sir, zelena salata, paradajz i sos. Na papiru i u teoriji, sve je kako treba, te prenesoh konobaru svoje želje uz gutljaj točenog piva koje je stiglo malo pre toga.
Dvadesetak minuta proletelo je za sekund, jer zaista – u kojem god pravcu da pogledate to je prizor za razglednicu ili desktop wallpaper. S obzirom da je letnja sezona prošla, na ulicama su se mogle videti grupe turista uglavnom poznije životne dobi. Nisam sad siguran kakva je situacija ovde kada je letnji špic, ali za penzionere ovo je svakako idealna destinacija i pravi raj za lagano istraživanje i opuštenu šetnjicu. Što se mene tiče, daleko sam od penzije, ali ipak ne toliko daleko kada sam pomislio da ne bih imao ništa protiv da im se pridružim i uz vodiča prođem sve planirane rute.
Konobar me prekinuo u tim mislima, burger je pred nama i šta da kažem a da ne slažem – već na prvi pogled bilo je jasno da me neće oduvati kvalitetom. Zemička, ta prokleta zemička, prva je stvar koja u startu deli dobar burger (i restoran) od lošeg. Pekarska, tvrda zemičkurina eventualno je dobra za kakav zidarski sendvič ali nikad ne bi smela da se služi gostima u restoranima u burger varijantama. Za pekaru u kakvim večernjim satima u formi osrednjeg sendviča da – ali na glavnom trgu u turistički popularnoj destinaciji – apsolutno ne! Nisam morao ni da (je) zagrizem da bih došao do ovih zaključaka iznad, odavno sam već iskusan što se toga tiče, pa su i prvi zalogaji potvrdili sve to. Dakle, zemička – bar 4 ocene za burger manje u startu. U drugim okolnosima bio bi to potpuni deal breaker, ali šta da se radi – počeću da jedem, pa dokle stignem.
Dolazimo tako do drugog problema, a to je meso. Ne znam tačno koliko je kvalitetno slovenačko meso, ali znam da u ovom slučaju s obzirom na to da je bilo začinjeno kao prosečan ćevap uopšte nije bitno da li je kvalitetno ili nije. Moglo je to biti bilo kakvo meso iz najgoreg marketa, uvozno, zamrznuto, odleđeno deceniju kasnije – ne postoji nepce toliko istrenirano da bi kroz sve te pojačivače ukusa i pljeska style pristup moglo da odredi kvalitet istog. Poprilično prepečeno, jednostavno pogrešan pristup burger mesu po svim parametrima, da ne dužim dalje. Još par ocena manje.
Šunka, šta znam… Koliko šunka uopšte ima smisla u burgeru? Ne smeta, ali moglo je i bez nje, ne bi bila neka preterana razlika. Sir nije bio valjano ni otopljen, listić čedara je OK kada sve ostale stvari funkcionišu kako treba, a u ovom slučaju teško da će popraviti situaciju. Ni on, ni prateća salata…
Pomfrit na sve to, valjda još i najukusniji u ovom obroku, iako poprilično neslan. Sve u svemu, ekstremno razočarenje, pre svega zbog lokacije gde se nalazimo. Daleko od toga da nisam jeo i gore burgere od ovoga, ali nisu to baš bile destinacije poput glavnog trga najlepšeg morskog gradića u Sloveniji.
Da dodam još i da se burger sos nije posebno isticao (kečap uglavnom), dok je ovaj poslužen uz krompiriće bio miks kečapa i majoneze – takođe ništa specijalno, ali OK.
I to je to, zaključak cele priče, a jasno vam je to ako ste dovde stigli sa čitanjem, je da ovo nije burger koji bih preporučio, niti koji bih u bilo kojem scenariju opet pojeo. Kako to često znam pomenuti u recenzijama – ostale stvari u jelovniku možda, verujem da su bolje, ali burger – zaista loše iskustvo.
Na kraju, ne znam kakva je situacija sa burger ponudom u Piranu generalno, boravak nažalost nije trajao toliko dugo da bih stigao sve to detaljno da istražim. Onaj drugi koji pojedoh na Golden Drum konferenciji superiorniji je od ovog u svakom segmentu, od peciva do mesa, tako da ne sumnjam da postoje mesta gde može da se pojede dobar burger. Na moju žalost, Kavarna Piran je bila pogrešan izbor što se toga tiče.
Više sreće drugi put…
~ Harley Davidson Burger ~
Sastojci: zemička, juneće meso, šunka, sir, paradajz, salata, sos
Lokacija: Kavarna Piran, Tartinijev trg 11, Piran, Slovenija
Cena: 11,40 EUR (burger + pomfrit)
Brzina usluge: 20 minuta
Pecivo: 5/10 ● Meso: 5/10 ● Sos: 5/10 ● Prilozi: 6/10 ● Ukus: 5/10
(Kako funkcioniše sistem ocenjivanja?)
Generalna ocena:
5
Komentariši