Corso Cheeseburger - Pizzeria & Bar Corso Banja Luka
Recenzije

Corso Cheeseburger – Pizzeria & Bar Corso, Banja Luka

Piše:

Nakon ne baš naročito prijatnog iskustva sa Double Trouble burgerom koji nedavno testirah u Koncept baru Bajka, na red je došao Pizzeria & Bar Corso. U meniju ovog restorana nalaze se dva burgera, ali sa žaljenjem odmah moram da konstatujem da se po prvi put tokom ove moje banjalučke burger turneje desilo da naručim burger, a dobijem – klasičnu pljeskavicu.

Caffe pizzeria Corso je jedan od boljih ugostiteljskih objekata u Banjaluci. Prijatan ambijent, veoma profesionalni i ljubazni konobari, odličan meni sa akcentom na pizze iz krušne peći… Bilo da se u Corso uputite za doručak, ručak ili večeru, pronaći ćete nešto za sebe i sasvim sigurno biti prijatno iznenađeni odnosom cena-kvalitet. Nebrojeno pizza pojeo sam u ovom restoranu, ali i drugih jela (Corso doručak za dvoje je, recimo, vrh) i deserta (breskva torta čisti orgazam), u zavisnosti od raspoloženja i doba dana. Nema potrebe preterano da hvalim Corso, verujem da su svi koji će ovo čitati a iz Banjaluke su, dobro upućeni u kvalitet pomenutog objekta, dok drugarima sa strane, u slučaju da se nađu (gladni) u Gradu na Vrbasu, Corso mogu mirne duše da preporučim… Osim ako burger nije vaš odabir za obrok, jer ono što se ovde naziva burgerima predaleko je od te priče, i prikladnije bi bilo ili izbaciti ih iz ponude, ili promeniti naziv u “pljeskavica”.

Kao što već pomenuh, u Corso meniju nalaze se dva burgera, Corso Burger i Corso Cheeseburger. Oba burgera dele većinu sastojaka – goveđe meso, zelenu salatu, paradajz, krastavce i luk, a razlika je u gramaži mesa (170 gr Burger, 180 gr Cheeseburger) i u edamer siru koji stiže uz Cheeseburger. Corso Burger košta 5, a Corso Cheeseburger 5,50 KM, te je drugi pomenuti bio logičan izbor za naručiti.

Dvadesetak minuta čekanja provedoh u ćaskanju sa lepšom polovinom na razne teme od kojih je jedna bila i sledeća – zašto dobar deo (boljih) banjalučkih restorana nudi samo Pepsi, a ne i Coca Colu? Uvek me zatekne odgovor na narudžbu: “nemamo Coca Colu, da li odgovara Pepsi?”, a iako to gazirano piće nije tema ove “emisije”, moram naglasiti, kao višegodišnji (višedecenijski je prigodniji izraz) ljubitelj pomenutog pića, da je Pepsi veoma, veoma loš i znatno slabiji u odnosu na konkurenta, barem u ovoj zemlji. Traljavo gaziran, previše šećera, ukus blag, nikakav – flašica kao da stoji od juče otvorena i kao da je neko u nju naknadno ubacio par kockica šećera iz fazona. Nebo i zemlja u poređenju sa Coca Colom, što ranijih godina nije bio slučaj. Ali šta da se radi, to crno gazirano piće po ličnim preferencijama najviše odgovara hamburger narudžbi i generalno mi je izbor broj jedan uz hranu, te uvek kiselo odgovorim “može Pepsi, šta da se radi”. U periodu čekanja, shvatio sam da će biti poprilično nemoguće adekvatno uslikati šta god da nam bude posluženo za potrebe ovog teksta, jer u Corsu dominiraju jaka ljubičasta svetla, te se to i odrazilo na pokušaj fotografisanja, koji dodatno urušava ionako ne baš reprezentativno jelo (sa vizuelne strane) koje nam je posluženo.

“Burger” je stigao na tanjiru u papirnoj kesi, a prvo što zapada za oko je klasična domaća lepinja iz krušne peći, što je u startu ostavilo utisak kao da smo naručili pljeskavicu na autobuskoj stanici u nekom nasumičnom grilu, a ne u jednom od elegantnijih gradskih restorana. Kesu sam odstranio zarad pokušaja fotografisanja, ali slabo šta da će vam biti jasno sa ovih ljubičastih fotografija. Kako bilo, to me i nije toliko nerviralo, koliko činjenica da to što smo dobili je zapravo obična pljeskavica koja, osim činjenice da sadrži komad mesa i salate koje idu u hamburger, nema skoro nikakvih dodirnih tačaka – ni vizuelno, ni ukusom – sa burgerima. Pored pomenutih sastojaka, stavljeno je i malo kečapa, što je produbilo utisak da jedemo klasičnu pljeskavicu, negde na ulici usput naručenu.

Corso Cheeseburger - Pizzeria & Bar Corso
Corso Cheeseburger – Pizzeria & Bar Corso

Čak i kada ostavimo po strani razočarenje u pogrešnom nazivu ovog obroka, ova pljeskavica ne bi dobila naročite pohvale ni u sopstvenom segmentu – pomenuta lepinja je poprilično zahtevna za žvakanje (u nedostatku boljeg izraza – hlebasta) i jako brzo steknete utisak da jedete samo hleb i borite se sa testom, a da ostale sastojke jedva i osetite. Upravo to je jedan od glavnih razloga zašto ne podnosim pljeskavice i način posluživanja ćevapa u Banjaluci i regionu – lepinja, hleb, testo, samo to se oseti dok jedete, i 80% ubija ukus ostatka naručene hrane. Dominira testo, jednostavno. Da li je to neka posledica nesrećnih ratnih godina, ali narodu ovde je svejedno, odnosno poenta je da se najede hleba uz svaki obrok, valjda misleći da će u suprotnom ostati gladan, ili ako nedajbože bude konzumirao hranu bez pet kriški hleba. Burgere, između ostalog, preferiram upravo zato što je samo pecivo nenapadno, odnosno, služi više kao podloga na koju se stave divni sastojci, i tokom jela treba da daje pozadinski ukus, a ne da dominira kao najbitniji sastojak cele priče. Sve ovo je, naravno, lični ugao posmatranja i stvar ukusa – svako neka jede šta i kako mu odgovara…

Elem, samo meso u burgeru bilo je OK, ali propraćeno sa pretankim listićima paradajza, jako malo zelene salate, dok se sir nije naročito ni osetio. Odnosno, ništa se nije naročito osetilo osim već pomenute lepinje i dominacije testa u ovom obroku. Bilo kakav sos, osim pomenutog kečapa, nije bio pristuan.

Nema potrebe preterano da dužim, pa da pređem na zaključak – Corso nije mesto gde treba da idete ako vam se jedu burgeri. Ovo što se u Corsu naziva burgerima su pljeskavice, pritom, ne baš naročito kvalitetne. Ako vam se jede dobra pizza, pasta, lazanje, rižota i razna druga jela – Corso je prava stvar. Ali za burgere, potpuno, potpuno pogrešan izbor.


~ Corso Cheeseburger ~

Lokacija: Pizzeria & Bar Corso, Vidovdanska 2, Banja Luka
Cena: 5,5 KM (burger) + 2 KM (krompirići)
Brzina usluge, cca: 20 minuta

Bez ocene


Pročitaj i ovo: