Istraživački pohod na banjalučke ugostiteljske objekte koji u ponudi imaju burgere nastavih nakon kraće pauze, tokom koje sam boravio u srpskoj prestonici kako bih ispratio nastup italijanskih alter/gothic metal legendi Lacuna Coil.
Cristina Scabbia mi je all time top 3 žensko u metalu, znaju to svi koji me znaju, te mi je izrazito toplo oko srca što je konačno i uživo sretoh, prigrlih (ostade fotka za uspomenu) i odgledah u akciji na turneji u okviru koje je LC napokon posetio i naše krajeve. 🤘 Divan jedan produženi vikend, sve u svemu – dve svirke (Pero Defformero na Zemunu takođe vrhunska žurka), mnogo dragih ljudi, a konzumirali su se i burgeri na relaciji Intergalactic Diner / McDonald's / Submarine Burger Beograd. Poslednji pomenuti odnosi ubedljivu pobedu u datoj konkurenciji – nestvarno dobar burger, možda i najbolji za života što pojedoh (bratu Lazaru hvala na preporuci)! Ali to je neka druga priča, a poređenje Beograda i Banjaluke u bilo kom segmentu je besmisleno, pa ni burgeri, naravno, nisu izuzetak. Kako bilo, idemo mi dalje sa Banjalukom, a na red je konačno došao famozni Double Trouble burger u Koncept baru Bajka.
Pre svega, valja reći da ko god da radi marketing u “Bajci”, odradio je odličan posao sa Facebook reklamom i gazda bi ga trebao nagraditi sa konkretnim stimulansom, većim honorarom ili povišicom, u zavisnosti od statusa i radnog mesta. Jedno vreme ovaj burger iskakao je kao sponzorisan na Facebooku, i dok si rekao keks, o njemu su pričali brojni prijatelji i poznanici, nakon što sam im otkrio svoje namere da serijom tekstova seciram ponudu burgera u Banjaluci.
Oglas je bio lepo dizajniran, i u narednih par sedmica, redovno sam dobijao fotke ovog burgera i utiske prijatelja sa lica mesta. Ono što me je, međutim, bacalo u nedoumicu, bila su oprečna mišljenja u pogledu ove glomazne burgerske konstrukcije. Išlo je to od najgore kritike i proklinjanja onog ko ga je spravio, pa do nešto umerenijih i pozitivnijih komentara. Koliko ljudi, toliko i ukusa, te sam sve to uzeo sa rezervom, i otvorenog srca i praznog stomaka, uz podršku metalnog dvojca Dejanović/Dragelj, zaseo u ovaj inače veoma lep i prijatan objekat, te ljubaznom konobaru prosledio narudžbu. Dupli burger mu je ime – dupli ću i da naručim! Valja podneti žrtvu zarad ovog istraživačkog poduhvata. Moji pratioci nisu bili tako hrabri, te se odlučiše za single varijantu.
Čekanje se, potom, poprilično odužilo – nekih 35 do 40 minuta, i konobar je konačno stigao sa narudžbom. Ovaj burger, inače jedini u ponudi u ovom restoranu, stiže na drvenom tanjiru proboden dugačkim metalnim ekserom, zakucanim odozdo (sa donje strane tanjira) ka gore! Ne baš prijatan prizor. Na tanjiru je kao prilog poslužen i pomfrit, te “ljuti” roštiljski sos koji uopšte nije bio ljut.
Ogromna ekserčina ne može da se odstrani, a već letimičnim pogledom na burger, jasno je da bi se isti momentalno raspao ako bih pokušao da ga skinem i jedem rukama. Uz burger nam je poslužen i pribor za jelo, te sam bio primoran da nožem i viljuškom napadnem ovu džinovsku građevinu. Ukus je svakako najbitnija stavka u celoj priči, ali već u startu bih predložio promenu u serviranju – pomenuti ekser, naoštren na vrhu, idealan je za ubosti se u oko ili neki drugi deo lica, jer tanjir nije naročito veliki, i morate se nageti napred dok jedete kako ne biste završili sa hranom u krilu, a svaki pokret glavom napred, dovodi vas na 10-ak cm od tog užasnog šiljka. Nimalo lep osećaj da o tome razmišljate u trenutku kada biste trebali da se potpuno fokusirate na hranu. Najdobronamerniji predlog onima koji o ovome odlučuju je da se fiksiranost burgera reši na neki normalniji i po gosta bezbedniji način. Nemam baš želju za gusarskim povezom preko oka, bez obzira na lične preferencije ka rumu kao all time alkoholnom izboru.
Double Trouble burger, dakle, čine dva komada junećeg mesa (300 grama ukupno), zelena salata, luk, paradajz i sos (Bajka dressing), sve to u ukusnom, blago reširanom pecivu sa susamom. Kada je o mesu reč, imalo je neki specifičan ukus. Srednje pečeno, potpuno bez bibera, ne baš ni naročito slano – ali nije u začinima (odnosno nedostatku istih) toliko problem, koliko u samom ukusu koji mi nije naročito odgovarao. Znate onaj osećaj kada nešto jedete i konstantno osetite propratni šmek koji vam se ne sviđa. Situaciju bi možda malo popravio prigodniji sos od onog koji je ovde korišten – iako je na reklamnom letku naveden edamer sir, među sastojcima ga nisam pronašao, a topljeni sos-preliv, iako na bazi sira, ne ostavlja ukus edamera, već bih pre rekao da se radi o nekakvoj kombinaciji krem sira za mazanje, milerama ili nečeg sličnog… Možda je i do drugih začina koji su pridodati, ne bih sa sigurnošću mogao da kažem, ali izbor sosa mi nije naročito odgovarao u ovoj kombinaciji. Takođe, dobih i par listića pržene slanine koja nije bila navedena, ali nije ni smetala, pa nema problema što se toga tiče.
Sve u svemu, izborio sam se nekako sa ovim burgerom, koji će, siguran sam, biti jedan od najzahtevnijih u kompletnom ovom serijalu. Nisam siguran kome bih, i da li bih ga uopšte preporučio – Bajka je zaista ugodno mesto, ali sa žaljenjem moram reći da je, barem u mom slučaju, efektniji utisak ostavila reklama nego sam hamburger. Takođe, cena od 10 KM je poprilično visoka za ovaj burger, i bar za 2-3 marke viša nego što bi trebalo.
Pomenuo sam na početku teksta da neću porediti Beograd i Banjaluku, ali još je sveže sećanje na tamošnja tri burgera koja su, svaki u svojoj priči, bila besprekorna. “Bajkoviti” Double Trouble burger nije ni blizu te kategorije, a ni ostalima do sada testiranim u Banjaluci, i osim pohvala u pravcu autentičnosti sosa i ovog burgera generalno (originalnost je uvek na ceni), iskreno sumnjam da ću ga ikada više (po)jesti.
~ Double Trouble Burger ~
Lokacija: Concept bar & Restaurant “Bajka”, Braće Mažar i majke Marije 52, Banja Luka
Cena: 10 KM (burger + krompirići)
Brzina usluge, cca: 35 minuta
Pecivo: 6/10 ● Meso: 2/10 ● Sos: 3/10 ● Prilozi: 3/10 ● Ukus: 4/10
(Kako funkcioniše sistem ocenjivanja?)
Generalna ocena:
4
