Nedugo nakon otvaranja Burger Kinga, u Banjaluci je sa radom počeo još jedan ugostiteljski objekat posvećen burgerima – Elektroburger. Originalno iz Prijedora, ovo je njihov prvi restoran u gradu na Vrbasu i na početku bih im, kako je i red, poželeo dobrodošlicu i dobro poslovanje u narednom periodu.
Lokacija
Elektroburger se nalazi u naselju Obilićevo (Mejdan), na adresi Mirka Kovačevića 6, svega nekoliko metara od stanice gradske linije 13. Lokacija je pristupačna i relativno lako uočljiva, što je dodatni plus za sve one koji su u potrazi za brzim zalogajem, posebno za lokalce kojima se ne ide do centra. Sam objekat je prilično mali i kompaktnog dizajna sa svega nekoliko stolova, što ipak sugeriše da će osnovni fokus poslovanja biti stavljen na dostavu.
Za premijerno testiranje (elektro)burgera plan je bio da se to izvede u restoranu, a ne preko dostave. Srećom, jedan od stolova bio je slobodan, pa smo zauzeli poziciju i bacili se na istraživanje menija. Sve to pratila je muzika sa zvučnika koja odgovara generalnoj temi i nazivima burgera, o čemu ću detaljnije u nastavku teksta.
Burgeri
Elektroburger u ponudi ima šest burgera i kobaju, a od priloga, tu su pomfrit i dodatni sosovi. Što se tiče pića, možete da birate između obične i mineralne vode, Pepsija i piva. Cene burgera kreću se u rasponu od 11-19 KM, koliko je potrebno izdvojiti za burger koji i nosi naziv ovog restorana. Pomfrit, nažalost, nije sastavni deo burger narudžbe, odnosno možete ga uzeti po želji za dodatnih 3,5 KM.
E sad, zašto sam pomenuo muziku… Burgeri u Elektroburgeru nose nazive po (pod)žanrovima techno muzike – Dip Haus, Tek Haus, Haus, Tehno, Progresiv i Elektro. To je sve dijametralno suprotno od muzike koju lično preferiram, te je ostalo da se nadam da će burgeri ipak da budu više po mom ukusu, haha. Šalu na stranu, na kraju dana, nazivi i nisu bitni – ako burgeri opravdaju očekivanja, mogu da se zovu i Ceca, Karleuša, Prijovićka, Breskvica…
Od navedenih burgera, za premijerno testiranje odlučio sam se za Tehno Burger. Karamelizovani luk (samo u ovom burgeru prisutan) i halapenjo papričice (između ostalog) dva su sastojka koja uvek rado vidim u burgeru. Pridodajmo tome i meso, prženu slaninu, sos i čedar sir, i nema greške, bar na papiru. Jedina bojazan ticala se zemičke – na snimcima i fotkama na Instagramu izgledala je kao klasična pekarska hlebasta kajzerica, a to je u startu propast ako se ispostavi da je tako. Pogotovo jer sam u Prijedoru već doživeo jedno takvo iskustvo, pa sam se nadao da će ovde ipak da bude drugačija priča. Srećom, tako je i bilo.
Dvadesetak minuta kasnije, i burgeri su pred nama. Uzeli smo i pomfrit, a domaćin nam je ponudio i ljute sosove (stari drugari Chilli Pop's), ali s obzirom da je tu halapenjo, nije bilo potrebe za dodatnom ljutinom. Zemička, na moju radost sveža i dovoljno mekana, odnosno taman čvrsta da ne postane naporna za žvakanje i ne preuzme glavnu ulogu. Ostali sastojci bili su prisutni u dovoljnim količinama, pa zagrizoh prvi, drugi, treći put… I dođoh do glavnog problema, a to je – meso. Meso je začinjeno raznim pojačivačima ukusa i crvene je boje (verovatno od slatke ili dimljene paprike), i generalno je bliže ćevapu/pljeskavici nego burgeru. Zaista iznenađujuće s obzirom da mi sve oko Elektroburgera deluje kao profi priča, ali ovakav pristup mesu jednostavno nije odgovarajući za burger.
Meso u burgeru po davno definisanim standardima treba da je čista junetina, sa minimalno začina, odnosno samo so i biber tokom pečenja i to je to. Čisto meso treba da se oseti kao takvo, a ostali sastojci su tu da upotpune priču kako bi se dobila skladna celina. Ako se meso tretira sa ovoliko začina, jednostavno odskače od ostatka sastojaka i to više nije burger, nego pljeskavica u burger formi. Koji su razlozi za ovaj pristup zaista ne bih znao, ali tako je kako je.
Sve ostalo – sos, karamelizovani luk, halapenjo papričice, slaninica i sir bilo je pripremljeno bez greške. Pomfrit klasična priča – ništa epohalno, ali sasvim korektno za jedan ovakav obrok.
Zaključak
Elektroburger je svakako dobar dodatak ugostiteljskoj ponudi Banjaluke, a svaki novi lokal posvećen burgerima posebno me raduje. Nažalost, način pripreme mesa je, bar što se mene tiče, solidno narušio ukus i generalno odličnu i skladnu strukturu ovog burgera. Sa druge strane, dominacija ćevapa i pljeskavica na ovim prostorima uvek će biti neprikosnovena, pa verujem da mnogi neće imati nikakav problem sa intenzivnijim okusom mesa. Kako bilo, najbolje je da probate i izvučete sopstvene zaključke – možda vam sve ovo bude odgovaralo više nego meni.
~ Tehno Burger ~
Sastojci: zemička, meso, slanina, čedar sir, karamelizovani luk, hambi sos, halapenjo paprika
Lokacija: Elektroburger, Mirka Kovačevića 6, Banja Luka
Cena: 14 KM
Brzina usluge: 20 minuta
Pecivo: 8/10 ● Meso: 6/10 ● Sos: 8/10 ● Prilozi: 9/10 ● Ukus: 7/10
(Kako funkcioniše sistem ocenjivanja?)
Generalna ocena:
7
