Koncept Bar Bajka, simpatičan ugostiteljski kutak u užem centru Banjaluke, predstavio je ovih dana novi burger, pod imenom Pandora. Solidan marketing na društvenim mrežama propratio je sve to – burger je reprezentativno uslikan i delovao je primamljivo, uz “otvorite kutiju i saznajte šta vas čeka” odgovarajući prateći opis (Pandorina kutija, znate već o čemu se radi)… Sasvim dovoljno razloga da se po drugi put u ovom serijalu uputim u Bajku i proverim o čemu je reč (iako prvobitno iskustvo nije bilo naročito pozitivno).
Pre nego što pređem na utiske vezane za ovaj burger, da pomenem da sam i sam iznenađen činjenicom da je ovo već dvadeseti (!!!) tekst u okviru burger serijala koji tako naivno započeh pre skoro dve godine, misleći da će isti da završi nakon par tekstova, kroz koje ću suptilno provući mržnju i nezadovoljstvo povodom zatvaranja McDonald'sa u ovom nesrećnom gradu. Međutim, otkrijem da hamburgeri i nisu potpuna retkost po restoranima u Banjaluci, ali i da sa razlogom ranije nisam obraćao pažnju na njih, jer tek par komada, ustanoviće se, vredi pomena i ponovnog konzumiranja.
Zaista me je neprijatno iznenadila činjenica koliko su loši ili u najboljem slučaju prosečni hamburgeri u ovom gradu – za šta nema apsolutno nikakvog opravdanja, jer nije to baš toliko komplikovano jelo za napraviti. U regionu postoje izvrsni burger barovi, pa se može uvek skoknuti po inspiraciju, a tu je i YouTube, gde postoji beskonačno kvalitetnih kanala na kojima iskusni majstori sve detaljno objasne i na primeru demonstriraju kako se to radi – od odabira mesa, priloga, začina, peciva, do raznih ideja za soseve. Sve to za kuvare i šefove u Banjaluci, nažalost, očito ne znači mnogo, pa od svih restorana koje sam obišao za potrebe ovog istraživačkog rada, samo u par njih sam se ponovo vratio sa željom da pojedem ovu vrstu obroka (druge stvari u jelovnicima su često sasvim OK, ali burgeri…).
Išlo je to tako do prethodne epizode, odnosno otvaranja restorana Don Sergio u Banjaluci, gde je konačno neko odradio sve kako treba, i spravio burger kako Bog zapoveda. Maksimalne ocene dadoh tom hamburgeru, ali tu je sad usledio i problem što se valja vratiti na više puta pomenut banjalučki prosek u ovoj oblasti, dok Pandora Burger o kojem će biti reči u nastavku, nažalost, nije čak ni prosečan, već poprilično ispod toga. I možda je i najbolji primer od svih do danas predstavljenih kako stvari ne treba da se rade.
Pandora Burger sastavljen je od peciva, junećeg mesa, zelene salate, kiselih krastavaca, karamelizovanog luka, jajeta, topljenog sira, uz prilog pomfrit i domaći čili sos. Na papiru i u teoriji, vrlo dobri sastojci. Karamelizovan luk uvek je plus i daje utisak da se neko svemu tome konkretnije posvetio. Jaje volim u burgeru, topljeni sir i ostale nabrojane sastojke takođe.
No, međutim, ali…
Pecivo suvo i sasvim izvesno jučerašnje. Jaje spravljeno kao omlet (zašto zaboga?), nezačinjeno, neslano. U jaje zamotano meso (zašto zaboga?), kog sumnjam da ima više od 100 grama, a i samo meso tretirano je sa previše začina (klasični dodaci za meso poput Fantovih) a što je u burger sferama kardinalna greška. Ne znaš ni šta tačno jedeš, da li je junetina, da li je to ćevap, da li je pljeskavica – više je ukusom asociralo na kakvu pljesku na autobuskoj stanici, nego na kvalitetnu svežu junetinu.
Karamelizovani luk… pa postojao je, ako bi se burger pod mikroskopom posmatrao. Isto važi i za kisele krastavčiće, možda jedan komadić me zapao. Topljeni sir – koji topljeni sir? I na sve to, list zelene salate. Sve u svemu – užas.
I eto, ubijte me sad, ali ja ovo ne znam da objasnim. Da li su luk i kiseli krastavci toliko skupi, da ne može da ih se stavi malo više? Da li je nemoguće imati sveže pecivo? Da li je sir, ako se već pominje, problem ubaciti a da se i oseti dok se jede? Da li je meso baš neophodno unakaziti pojačivačima ukusa i dodacima i napraviti od njega prosečnu pljesku ili ćevap u obliku burgera? I koliko je, na kraju, teško ubaciti bilo kakav sos u hamburger, da sve to bude barem malo sočnije i ukusnije? Jednostavno, apsolutni promašaj je to bio, i veoma loše iskustvo. Da nisam bio gladan koliko jesam, ne znam ni da li bih uspeo da ga pojedem do kraja.
Pored burgera, tu je i manja količina pomfrita kao prilog, i posudica sa “domaćim čili sosom”, kako kombinaciju klasičnog kečapa i tucane paprike ovde nazivaju. Definitivno bih otišao sa boljim utiscima da sam naručio samo pomfrit i taj sos…
Prilikom prvog obilaska Bajke, kada sam testirao Double Trouble burgerčinu (ogromna “građevina”), takođe je bilo nekoliko krupnih i manje krupnih problema, ali to je ipak bio burger, sa dovoljno mesa, sosa i priloga. Pandora je poprilično socijalna priča – mnogo peciva u odnosu na meso, oskudni prilozi i generalno osećaj da su promašili sve što se promašiti moglo.
Na kraju, znamo da se u Pandorinoj kutiji prema mitologiji kriju sva zla ovog sveta, pa je, posmatrajući to tako, a i nakon ovog iskustva – ovaj burger bolje da ostane zauvek zatvoren u kutiji.
~ Pandora Burger ~
Lokacija: Concept bar & Restaurant Bajka, Braće Mažar i majke Marije 52, Banja Luka
Cena: 7,5 KM (burger + pomfrit)
Brzina usluge, cca: 30 minuta
Pecivo: 2/10 ● Meso: 2/10 ● Sos: – ● Prilozi: 2/10 ● Ukus: 2/10
(Kako funkcioniše sistem ocenjivanja?)
Generalna ocena:
2
