Nedavnu posetu Prijedoru iskoristio sam da konačno obiđem Ulica bar, mesto koje su mi Prijedorčani u više navrata preporučivali tokom godina. Teškometalni festival na kojem su nastupili bendovi iz Banjaluke, Prijedora i Bihaća bio je adekvatan povod da obiđem grad za koji me vežu brojne uspomene još iz (drevnih) vremena kada sam svirao u BL bendovima Parastos i Progressor, a u Prijedoru žarili i palili Seansa i Ossuary. Bili su to ludi dani, nesputan mladalački duh i metal koji je u Prijedoru na moje zadovoljstvo još uvek živ, sudeći po odzivu publike na pomenutom festu.
Legendarni McMiško gril i budget friendly pljeskavice u istom bile su nam redovna stanica pri svakom obilasku Prijedora. Znali smo se provozati do Prijedora samo da pojedemo pljeskavice (svaki po četiri komada, na opšte oduševljenje pantljičara u stomacima) i nazad u Banjaluku. Zadivljujuće, McMiško još uvek radi (na drugoj lokaciji), ali nije bilo vremena da se smaže pljeska za stare dane. Burgeri u Ulici, pa na fest – to je bio plan koji smo i sproveli u delo te zimske januarske večeri.
Ulica je zapravo spoj kafića, restorana i dečje igraonice i nalazi se u sklopu prijedorskog Tropic centra. Lepo uređen prostor zapravo je idealna kombinacija svega navedenog – igronica je na spratu, pa dok se klinci zabavljaju, roditelji mogu da popiju kaficu ili prezalogaje nešto, a tu je svakako i mogućnost proslavljanja dečjih rođendana i sličnih fešti. Verujem da Ulica vrlo dobro posluje što se toga tiče. Jelovnik je prilagođen toj priči, pa su tu Tata, Mama i Malac burgeri, pizze, sendviči – sve to u klasičnim, ljutim ili vege varijantama. Bogat izbor hrane i pića što bi se reklo, po principu za svakoga po nešto.
“Odlični burgeri, probajte, nećete se pokajati”… poruke ovog tipa često dobijam od pratilaca iz Prijedora, pa je zaista bio red da vidim o čemu se tu tačno radi. I konačno, probao sam, i malo je reći da sam se pokajao.
Kada govorimo o burgerima, postoje dve vrste ljudi – jedni preferiraju poštenu, što glomazniju burgerčinu sa hlebastom zemičkom koju kada pojedeš, ne razmišljaš o hrani ostatak dana. Ne smeta im ni prezačinjeno meso, ni što je to ukusom više ćevap nego bilo šta drugo – samo da ga ima što više, a ostatak sastojaka je tu tek da vizuelno upotpuni obrok.
Drugi su za usklađeniji odnos sastojaka – lakše i lepršavije pecivo, manje začinjeno meso (so i biber tokom pečenja i to je sve), jer imamo tu sos i druge sastojke koji treba da dođu do izražaja. I ono najvažnije, da posle obroka nemate osećaj kao da ćete da eksplodirate.
Lično sam 100% naklonjeniji drugoj opciji, dok je Tata Burger koji je bio moj izbor u Ulici definitivno namenjen za prve pomenute – ogromno hleb-pecivo, koje bih komotno rastavio na dva dnevna obroka, poprilično začinjeno meso raznoraznim pojačivačima ukusa, slanina, gorgonzola, karamelizovani luk (ako je uopšte bio prisutan), list salate i paradajz. Na sve to, “specijalni sos” je bio toliko specijalan da se jedva osetio, a koji zapravo nije ništa drugo nego kečap sa možda nekim sitnim dodacima. Dakle, poraz u skoro svim segmentima.
Već na polovini burgera bilo je jasno da ću jedva ovo da savladam, kao i da je to jedan od lošijih burgera koje sam pojeo u životu. Ona vrsta burgera koju bi vam ponudio drugar koji u životu nije napravio ni jedan burger nego je čuo za to jelo, pa odlučio da se oproba imajući na umu pljeskavice. Bolje pecivo može da da se pronađe u bilo kom marketu, i više bi odgovaralo za kakav mamurluk sendvič ili za vesele građevince i kamiondžije pre odlaska u smenu. Da se razumemo, nemam ništa protiv tog pristupa, svakom svoje, ali to jednostavno nije dobar način za pripremu burgera, pogotovo što nismo u usputnom grilu na autobuskoj stanici, nego u restoranu u centru grada.
Ostatak večeri muku sam mučio sa kiselinom, prešao na mineralnu vodu i dobar deo festivala razmišljao o tome da zaista gori burger nisam odavno pojeo. Žao mi je što je tako, iskreno sam se radovao prilici da i iz Prijedora predstavim neki restoran i burger, međutim, u slučaju Ulice i njihovog pristupa ovom jelu – apsolutno je sve onako kako ne bi trebalo.
Naravno, kao i u svemu ostalom, sve je to stvar subjektivnog mišljenja. S obzirom na već pomenute preporuke koje sam dobijao za Ulicu, očigledno je da postoje oni kojima ovako pripremljen i osmišljen burger odgovara. Slobodni ste da probate i sami donesete svoje zaključke, naravno.
Na moju žalost, ja sam svoje zaključke doneo već nakon nekoliko zalogaja – Tata Burger ni vizuelno, ni ukusom, ni odnosom sastojaka ne zadovoljava ni osnovne kriterijume da bih ga opisao kao prosečan, niti poželeo da pojedem ponovo.
Ako ništa, festival je bio zanimljiv. Drago mi je da u Prijedoru i dalje postoje prostori gde može da se realizuje autorska svirka metal bendova, kao i da isti još uvek postoje, baš kao i publika koja je evidentno željna ovakvih događaja. Ali to je priča za neku drugu priliku…
~ Tata Burger ~
Sastojci: zemička, juneće meso, gorgonzola, karamelizovani luk, paradajz, slanina, domaći BBQ sos
Lokacija: Ulica Bar – Restoran – Igraonica, Kozarska ulica bb, Prijedor
Cena: 10,5 KM
Brzina usluge: 25 minuta
Pecivo: 2/10 ● Meso: 6/10 ● Sos: 1/10 ● Prilozi: 6/10 ● Ukus: 3/10
(Kako funkcioniše sistem ocenjivanja?)
Generalna ocena:
3
