Istraživački serijal na temu “Hamburgeri u Banjaluci” odveo me ovih dana u Malu stanicu, gde je u ponudu upravo uvršten burger kakav do sada nije bio dostupan u gradu na Vrbasu. Dobra reklama, izvrsna prezentacija i vrtoglava cena. Pa, idemo redom.
Nakon bizarnog iskustva u Bizzare baru, planirao sam da obiđem još Jelen Pub DTA i zaključim priču konkretnim savetima na temu burgera (temeljno proučenih kod brojnih eksperata), jer nažalost, malo koje mesto u Banjaluci se pokazalo dostojnim da se obiđe više puta, odnosno da je zadovoljstvo posle konzumiranja takvo da poželiš da se što pre vratiš. OK su to burgeri, nisu nejestivi i zadovoljavaju formu, ali nisu ni ništa spektakularno da hvališ na sav glas, i skoro svakom je nedostajao jedan ili više detalja. Ipak, taj zaključni tekst sačekaće još malo, jer u priču je uleteo novi igrač, jedan od najuglednijih restorana u gradu – Mala Stanica, sa specijalnim Dry aged beef burgerom!
Dry aged meso nije nešto što u Banjaluci može da se nađe u prodaji, a vrlo retko i po restoranima, dok burger kao takav do sada niko nije nudio. Pored Male stanice, tu je i Picerija “Kod Brke” koja je takođe u ponudu uvrstila dry aged burger, ali s obzirom da se radi o istom vlasniku, meso se tu svakako dostavlja sa iste lokacije, a i burgeri su, sudeći po reklamama, identični. Ipak, velika je razlika u kvalitetu pripremanja hrane u Maloj stanici i “brkatoj” pizzeriji, pa je svakako red početi od prvog pomenutog, i to ne na lokaciji u Mercatoru, već u glavnom objektu nadomak zgrade Vlade RS – na izvoru, što bi se reklo.
Dry aged burger do sada sam probao samo jednom, i to u beogradskom Fat Boysu. Za one koji nisu upoznati sa “dry aging” tehnikom (suvo zrenje, odležavanje mesa), radi se o višednevnom procesu tokom kojeg dolazi do “razbijanja” vezivnog tkiva u mesu, čime isto postaje znatno mekše i ukusnije za konzumiranje. Meso se stavlja u specijalne komore na period od 30+ dana, kako bi se iz njega izvuklo što više vode, i po pravilu, što je postupak zrenja duži, okus će biti jači. Ovaj način pripreme nije jednostavno izvesti u kućnim uslovima, a i restorani nisu naročito poletni da ga ubace u ponudu. Tim veće zadovoljstvo kada videh da je neko ipak odlučio da se upusti i u tu vrstu pripreme mesa, odnosno burgera.
Mala stanica je, za one koji nisu iz Banjaluke, ugledni restoran-bar smešten u prostoru nekadašnje železničke stanice sa specifičnim enterijerom i očuvanog starinskog izgleda, a krase ga brojne fotografije iz prošlosti, te bogata ponuda vina i raznoraznih specijaliteta. Burger se pomalo i ne uklapa u ovu priču, ali treba pohvaliti činjenicu da su održali nivo, i ponudili nešto što do sada nije moglo da se pojede u gradu.
Pa, da počnemo… Burger stiže na elegantnom tanjiru sa simpatičnom posudicom za sos i pomfritom. Vizuelna prezentacija na nivou – ništa manje nisam ni očekivao jer ipak govorimo o elitnom ugostiteljskom objektu. Sastojci: pecivo, burger sos, zelena salata, meso, topljeni sir, paradajz, i luk, koji možete da odaberete kao svež, ili karamelizovan. Logičan izbor je druga pomenuta opcija. Piće – Pepsi. Šta je, tu je…
Pri prvom zalogaju, osetno je da se sa burger sosom nije štedelo, što je super, jer sos je spravljen baš kako treba. To je ta standardna burger-sos varijanta za koju sam se često pitao zašto u većini do sada testiranih objekata u gradu nisu kadri/motivisani da je naprave. Majonez, senf, kiseli krastavčići, paprika u prahu, možda ceđeni limun ili sirće – nema neke preterane filozofije, dovoljno je pomenuti neke od najvećih burger lanaca u SAD-u poput In-N-Outa ili Shake Shacka, pa i McDonald’sa i njihovog Big Mac sosa koji je u mnogome i zaslužan za popularnost tog lanca brze hrane. To je svega nekoliko sastojaka koji su uglavnom dostupni svuda, a koji kad se sastave, daju presudnu dimenziju u kompletnoj strukturi burgera.
Zelena salata, paradajz, karamelizovani luk – to je već sve poznato i logični su sastojci većine burgera. Sir – konačno kvalitetniji čedar, lepo otopljen i u sasvim solidnoj količini. I na kraju – famozno dry aged meso. Da li sve ovo vredi bombastičnih najava, i koliko je dry aging govedina u ovom slučaju presudan faktor?
Pa, ne znam šta bih rekao, osim da nisam oduševljen. Prvi problem je činjenica da je nedostajalo osnovnih začina poput bibera i soli – potpuno odsustvo istih, da sam se prvi put u ovom serijalu našao u situaciji da posebno solim i biberim svaki zalogaj. Ne znam o čemu se tu radi, ali sigurno da su pomenuti začini neizostavni sastojci svakog prženog mesa. A da li su ovde slučajno ili namerno izostavljeni, to zna samo kuvar.
Drugi, konkretniji problem je što je meso bilo poprilično tvrdo, suvo, odnosno nimalo sočno. Suvost se i može objasniti zbog već pomenutog procesa pripreme, ali tvrdoća već malo teže. Kako teorija kaže, a što sam naveo iznad, poenta je u razbijanju mišića i postizanju mekoće, ali ovo meso uopšte nije bilo mekano, već naprotiv, odavalo je ukus poprilično starog, tvrdog komada. Nije da je nejestivo, naprotiv, ali nije ni ono što sam očekivao – u slučaju da ovo u kućnim uslovima poslužite devojci/momku ili ekipi na roštilju, u 95% slučajeva povratna reakcija bila bi da je meso tvrdo i staro, a ne bog zna kako specijalnog ukusa. A ako nije specijalnog ukusa i ne izazove momentalno oduševljenje, ceo proces od 40-ak dana potpuno gubi smisao.
Valja biti iskren pa pomenuti i mogućnost da je možda i u meni problem i da je to sve stvar ukusa i ličnih preferencija, jer kao što rekoh, jedino iskustvo sa odležanim mesom u burgeru imam u Fat Boys restoranu u Beogradu, mada moram reći da ni tada nisam osetio bog zna kakvu razliku (svakako ne prednost) u odnosu na klasično meso koje služe u tom objektu. Ono što bih voleo je da zbavim dry age komad mesa u nekoj mesari, i da isti pripremim sam, ali koliko sam upućen, to u Banjaluci trenutno nije moguće izvesti.
Jedem tako, i jedem, i polako počinjem da se pitam koliko će ovo zadovoljstvo da košta, jer burger nije ubačen u jelovnik, s obzirom da ga tek od skora imaju. Očekivao sam više od 10 KM, ne preko 12… Međutim, prevario sam se – za dry aged burger zadovoljstvo u Maloj stanici spremite se da izdvojite nimalo prijatnih 14, 5 KM! Pridodajmo i 3 KM za Pepsi, i rezultat je najskuplji burger u gradu na Vrbasu. Ako uvažimo lokaciju, i proces pripreme mesa, pretpostavljao sam da će biti skuplji u odnosu na konkurenciju, ali 14,5 KM (više od 7 evra) je poprilično visoka cifra za hamburger, koji ipak spada u fast food segment, a ne u nekakav poseban gastro specijalitet koji uglavnom prate cene poput navedene.
I kako sad ovo oceniti i kome preporučiti, nisam pametan. Da je reč o specifičnom burgeru i načinu pripreme – jeste. Da sam naročito oduševljen – nisam. Da ću ponovo da ga pojedem, pa i nevezano za vrtoglavu cenu – sumnjam. Ali ono što hoću je ostaviti mogućnost da moje nepce možda nije toliko prefinjeno da uoči sve prednosti dry aginga, pa ako neko od ekipe uprkos navedenoj ceni ipak odluči da ga proba, voleo bih da mi dojavi svoje mišljenje. Ono što ostaje kao činjenica je da je meso bilo poprilično tvrdo, suvo, nezgodno za sažvakati, i svakako potpuno nezačinjeno. Pa, ako vam ništa od navedenog ne predstavlja problem, samo navalite i javite utiske.
~ Dry Aged Beef Burger ~
Lokacija: Mala stanica, Kralja Petra I Karađorđevića bb, Banja Luka
Cena: 14,5 KM (burger + pomfrit)
Brzina usluge, cca: 15 minuta
Pecivo: 7/10 ● Meso: 5/10 ● Sos: 9/10 ● Prilozi: 7/10 ● Ukus: 7/10
(Kako funkcioniše sistem ocenjivanja?)
Generalna ocena:
7
