Braća Milan i Tomo Božičković, dobro poznata imena iza gastro/food YouTube kanala “ŠtaDaJedem?“, već pet godina istražuju najbolja mesta za pojesti kvalitetan zalogaj u Beogradu i okolini. U celu priču, kako kažu, ušli su iz želje da ekranizuju ono što su i inače voleli da rade u slobodno vreme – da otkrivaju nove restorane i prate preporuke poznanika oko toga gde je po njima najbolja hrana u gradu.
YouTube kanal “ŠtaDaJedem?” pokrenuli su u martu 2016. godine, kada sličan sadržaj nije mogao da se vidi u domaćim medijima, što im je i bila jedna od glavnih motivacija.
– Postojale su pojedine TV emisije, ali ni jedna od njih nije imala isključivi akcenat na hrani. Uglavnom se priča svodila na lokalni ambijent kroz razgovor sa vlasnicima restorana. U takvim formatima hrana je uvek bila u drugom planu što je nama bio prilično suv i nezanimljiv koncept. Manjak, za nas gledljivog, sadržaja je dodatno pojačao želju da pokrenemo “ŠtaDaJedem?”. Gledajući pet godina u nazad, verujemo da smo napravili ispravnu odluku u, tada krucijalnom periodu uzdizanja regionalne YouTube scene – kažu Milan i Tomo u razgovoru za BurgerMania.rs blog.
U prilozima, koji danas redovno broje desetine hiljada pregleda, detaljno je predstavljen kako ugostiteljski objekat, tako i hrana koju testiraju, a neretko se upuštaju i u razne sulude izazove poput količine burgera koju će uspeti da pojedu u kratkom vremenskom roku. Sadržaj je dinamičan i zanimljiv, a reakcije gledalaca najčešće su pozitivne, što se može videti u komentarima ispod klipova. Mnogi ističu da su upravo preko ŠDJ kanala otkrili neke od danas omiljenih restorana koje ranije nisu bili u prilici da posete, u čemu i jeste najveća vrednost kanala poput ovog.
Kvalitet na prvom mestu
Mladi beogradski YouTuberi naglašavaju da se prilikom odabira restorana koji će da posete navode isključivo kvalitetom hrane i usluge, te da im nije želja da bilo koga predstavljaju u negativnom svetlu.
– Ako nešto nije kako treba, bilo da je hrana ili usluga, jednostavno gasimo kameru i idemo na mesto gdje je hrana vredna pomena. Uvek treba pružiti šansu restoranima da će se hrana ili usluga u budućnosti poboljšati. Negativna recenzija u očima današnje Internet publike ostaje zauvek negativna – smatraju moji sagovornici, i dodaju da inkognito recenzije, odnosno anonimno posećivanje restorana bez prethodnog dogovora sa vlasnikom, već duže vreme ne rade, s obzirom da ih danas lako prepoznaju nakon rasta popularnosti kanala tokom godina.
– Zaista nema pravila prilikom odabira restorana za snimanje. Od našeg ličnog kontaktiranja, svakodnevnih preporuka naše publike, do restorana i vlasnika koji se sami javljaju za saradnju. Trudimo se da napravimo balans i da imamo od svega po malo. Svi restorani sa kojima stupimo u kontakt od nas dobijaju konkretne uslove za saradnju koji moraju da se ispune ukoliko žele da dođemo i snimamo kod njih – objašnjava Tomo.
Pored snimanja na terenu, ekipa je opremila i ŠDJ studio, izdvojeni studijski prostor u koji su prebacili deo produkcije.
– Posvećeni studio nam je pružio dodatnu fleksibilnost, podigao kvalitet i omogućio da eksperimentišemo sa sadržajem. To nam je pogotovo pomoglo tokom 2020. godine kada je kretanje i snimanje, nažalost, bilo dosta ograničeno. Lokacijsko snimanje, tj. posete restorana su i dalje aktuelne. Trudimo se da ih izbacujemo što je moguće redovnije – kažu moji sagovornici.
Beogradska burger scena
Kroz ŠDJ klipove Tomo i Milan često predstavljaju i burgere, a među retkima su koji su se našli u prilici da kroz saradnju sa McDonald'som zađu iza scene i iz prve ruke provere kako izgleda McD kuhinja i pripremanje burgera. S obzirom na podeljena mišljenja o kvalitetu hrane koju takvi veliki brendovi služe, moji sagovornici naglašavaju da je u industriji hrane kontrola kvaliteta kralj, te da ništa nije prepušteno slučaju.
– McDonald's je uspeo da svoj uslužni i proizvodni proces dovede do apsolutnog savršenstva. Prosečna mušterija će uvek radije da se opredeli za Big Mac koji će uvek biti istog ukusa gde god ga na svetu poručio. Kada putujemo u inostranstvo, lanci brze hrane su uvek prva mesta na kojima ćemo pojesti nešto na brzinu. Baš zato što znamo u milimetar kakav kvalitet možemo da očekujemo. Na kraju dana, o tome svedoče krajnji potrošači. Ne sećam se kada sam poslednji put ušao u McDonald's restoran a da nije bilo gužve, čak i za vreme trenutne pandemije. Umesto što pojedinci iz restoranske industrije kritikuju, ne bi bilo loše da od Meka “ukradu” po koju foru, pogotovo na polju brzine i efikasnosti usluge – kaže Tomo kroz osmeh.
Na pitanje da li bi mogli da izdvoje tri najbolja mesta za pojesti burger u Beogradu, momci odgovaraju da izbor nije nimalo jednostavan, s obzirom da su burgeri postali svojevrsni zaštitni znak beogradske gastro scene.
– Za nas su i dalje dva najočiglednija odgovora Submarine i Burgos Bar. Oni su po nama udarna igla beogradske burger scene, ostala velika imena padaju za klasu ispod. Doduše, u Beogradu se “burger game” menja na redovnoj bazi i konkurencija je izuzetno aktivna – ističu braća, i dodaju da je za dobar burger pre svega presudan kvalitet mesa.
– Ako pri prvom zalogaju ne osetiš intezivni ukus srednje pečene govedine koja se topi u ustima, burger drastično gubi na atraktivnosti. Danas je u Beogradu trend da svaki burger mora biti cheeseburger, najviše kako bi se prikrio neadekvatan kvalitet mesa. Pored mesa, dosta bitnu ulogu igra i burger lepinja. Jednostavno mora da bude adekvatno tostirana. Svi ostali sastojci zavise od ukusa pojedinca – smatraju moji sagovornici.
Posao kao i svaki drugi
Osnovne zablude koje prate YouTube kreatore su da to nije ozbiljan, “pravi” posao, kao i da je zarada laka. Istina je, tvrde Milan i Tomo, poprilično drugačija.
– Radimo svaki dan, celi dan. Nema slobodnih dana, niti vremena za predah. Ako ne snimaš ili montiraš video, moraš da smišljaš šta ćeš da snimaš sledeće i tako u krug. Publika očekuje redovan sadržaj, a konkurencija je iz dana u dan sve veća i jača. Zaista je u pitanju maratonski napor i osim te neke “popularnosti”, nema nikakve razlike u odnosu na bilo koji drugi posao. Što se zarade tiče, u poslednjih par godina stekao se utisak kako YouTuberi i Influenceri zarađuju nepristojno visoke sume novca, što baš i nije realna slika. Svakako da ima onih koji zarađuju nekoliko hiljada, pa čak i desetina hiljada evra mesečno, ali se broj takvih kontent kreatora u našoj regiji zaista svodi na prste jedne, eventualno dve ruke. Ta enormna zarada gotovo isključivo dolazi od direktnih ulaganja velikih kompanija ili prodajom brendirane garderobe. Sama zarada od YouTubea kao platforme kod nas u većini slučajeva nije dovoljna ni za pokrivanje nekih elementarnih mesečnih životnih troškova – pojašnjava Milan, i dodaje da im je želja da im YouTube postane full-time posao.
– Svakako težimo ka tome da od YouTubea napravimo karijeru koja će sa finansijske strane biti dovoljno stabilna i predvidiva na duži vremenski period. Odlučili smo se da 2018. godine osnujemo produkcijsku kompaniju koja pokriva “ŠtaDaJedem?” i ostale YouTube projekte sa kojima se paralelno bavimo. Tomo je rešio da i dalje ostane stalno zaposlen u inostranoj kompaniji koja posluje u Srbiji, dok sam ja u potpunosti posvećen preduzetničkom poslu i pronalaženju načina da napravimo produkcijsku kompaniju koja će jednog dana, nadamo se, moći da zaposli neke nove talentovane ljude – kaže Milan.
Što se ostalih planova tiče, momci ističu da im je pre svega želja da kompletan projekat podignu na još viši nivo.
– Glavni plan je da dodatno poradimo na kvalitetu produkcije i potencijalno proširimo tim. I za jedno i za drugo potrebna su značajna finansijska ulaganja. Pomenuo bih takođe i da smo u septembru prošle godine uspostavili saradnju sa kablovskom TV stanicom Hype TV koja u slobodnim terminima emituje naše YouTube video klipove. Zadovoljni smo sa dosadašnjom saradnjom i nadamo se da ćemo u budućnosti imati prilike da realizujemo još neke projekte – zaključuju moji sagovornici.
Svaštojedi
Na pitanje koju hranu najviše vole da jedu, s obzirom da kroz recenzije predstavljaju kako fast food, tako i razna druga jela za čiju pripremu je potrebno više vremena, Milan i Tomo kažu da to zavisi od trenutka i inspiracije.
– Veliki smo svaštojedi i generalno nismo probirljivi što se hrane tiče. Tako da je najbolji odgovor na ovo pitanje: zavisi od raspoloženja i od toga šta nam je pri ruci. Za nas je daleko bitnije da je jelo dobro pripremljeno, a da li je na kašiku, sa ražnja ili iz friteze, zavisi od toga gde se nađemo u tom trenutku – kažu mladi gastro kritičari.
Tekst je u prilagođenoj formi izvorno objavljen u četvrtom broju banjalučkog magazina Hedonist (izdanje za mart 2021.).
