Moja ljubav prema burgerima rodila se upravo zahvaljujući Big Macu, burgeru kojeg sam još kao klinac tamanio kad god se za to ukazala prilika. Stoga je sasvim prigodno da prvi recept koji pišem za ovaj blog bude baš za taj biser američke kuhinje. Naredni redovi biće zanimljivi svima onima koji bi da se oprobaju u pripremi ovog burgera u toplini sopstvenog doma, ili na kakvom druženju sa prijateljima. Detaljno ćemo proći kroz sve sastojke, uz konkretne savete kako da ih pripremite.
McDonald's je jedan od najpopularnijih lanaca brze hrane na planeti, a Big Mac je burger koji ih je najviše proslavio. Koliko god ovaj hamburger delovao skromno u poređenju sa današnjom ponudom – održao se na vrhu pre svega zahvaljujući izbalansiranom ukusu, kao i specijalnom sosu za koji lično smatram da je najbolji ikada. Burger ekspanzija na ovim prostorima rezultirala je otvaranjem brojnih restorana svih vrsta u kojima su burgeri često mnogo bolje i zanimljivije osmišljeni, ali klasika je klasika, pa je red da se ovom prilikom prisetimo zašto je Big Mac toliko dobar.
Recept za Big Mac relativno lako može da se pronađe na internetu – odavno to nije neka posebna tajna. Sastojci su navedeni i na zvaničnom sajtu McDonalds'a kao i u restoranima, a i sam sos se periodično pojavljivao u slobodnoj prodaji u limitiranim količinama (cena za bočicu se na eBayu kreće od 30, pa do suludih 2.780 dolara, koliko stanoviti prodavac traži za kolekcionarski primerak 50 Years Big Mac edicije ovog sosa!). Nesumnjivo, reč je perfektnom sosu čiji ukus je skladan, i u potpunosti odgovarajući za hamburger. Drugim rečima, toliko je dobar da će nadoknaditi sve druge nedostatke koji bi mogli da se navedu ovde (pretanko, ne baš sočno meso, procesuirani sir osrednjeg kvaliteta, generalno socijalniji izgled u odnosu na burgere iz boljih restorana u svetu, pa i u regionu).
Taj sos će, stoga, biti najveći izazov ako se odlučite da napravite Big Mac kod kuće, a sve to zbog jednog sastojka kojeg na ovim prostorima nema u slobodnoj prodaji. Ali krenimo redom.
Pecivo
Zaštitni znak Big Maca, pored već nahvaljenog sosa, je i specijalna zemička sa susamom “na dva sprata”, odnosno u pitanju su tri odvojena dela koja u Meku zovu “Heel”, “Club” i “Crown”. “Heel” bi, dakle, bio donji deo zemičke, “Club” srednji, a “Crown” gornji. Ovakvo pecivo ne može da se kupi u slobodnoj prodaji ni u SAD odakle McDonald's i jeste, a pogotovo ne u našim krajevima. Ipak, improvizacija je moguća tako što prerežete dve zemičke, i uzmete dva donja dela (jedan će poslužiti kao srednji), i jedan gornji i sklopite to u burger. Jednostavno.
Veći problem će biti pronaći teksturom i veličinom odgovarajuće pecivo, jer ponuda u lokalnim pekarama i supermarketima nije naročito sjajna. Napraviti ga u kućnim uslovima a da je odgovarajućeg ukusa i oblika takođe nije jednostavan proces. Ipak, s vremena na vreme pojavi se neki brend koji je za uzor očito imao zemičke iz McDonalds'a. Današnji burger biće napravljen upravo od jednog takvog peciva.
Meso
Big Mac stiže sa dva komada 100% goveđeg/junećeg mesa (juneći vrat bio bi najprikladniji izbor). Pljeskavice su veoma tanke, gramažom takođe (slabašnih 50-60 grama po komadu!), i tokom pečenja, tretiraćemo ih samo sa biberom i soli. Gledajte da pecivo koje nabavite ne bude preveliko, jer 50 grama pljesku biće poprilično nemoguće raširiti da bude obima kao i zemička, a da zadrži potreban oblik.
Ostali sastojci
Pored mesa, u Big Mac ide seckana ajsberg salata, luk iseckan na sitne kockice, par kolutića kiselih krastavaca, te Američki sir – procesuriani sendvič sir koji je, uprkos upitnom kvalitetu, veoma popularan u SAD. Kod nas se u prodaji mogu naći različite vrste sireva kojima je moguće uspešno improvizovati ovo – Cheddar sir listići kompanije Meggle moj su preferirani izbor ovaj put i solidna zamena za pomenuti sir koji se nalazi u Big Macu.
Sos
Došao je trenutak da i Big Mac sos rastavimo na sastavne delove. Iako su na etiketi ovog sosa (koji se, kako već pomenuh, povremeno pojavi u prodaji na pojedinim tržištima) navedeni raznorazni sastojci, poprilično blizu možemo prići koristeći sledeće – majonez, senf, belo vinsko sirće, slatku papriku u prahu, crni i beli luk u prahu, te sweet pickle relish. Upravo taj poslednji sastojak nije nabavljiv kod nas, a nije ga lako ni improvizovati. Pod pojmom “reliš” u našim krajevima smatra se zimnica različitih vrsta poput turšije, dok je ovde reč o nešto drugačijem procesu pripreme – krastavci se seckaju na sitne kockice i slažu kao za klasično kiseljenje, ali sa šećerom, lukom, soli, semenkama senfa i celera te vinskim sirćetom. Sve to iziskuje dodatno vreme i trud, pa ako ste hrabri da se upuštate, samo napred – internet nudi dovoljno saveta i recepata i na tu temu. Ja sam se ipak odlučio za nabavku Heinz Sweet Relisha koji može da se kupi preko već pomenutog eBaya po razumnim cenama (s obzirom da stiže iz poprilično udaljenih krajeva), a srećom, par dragih prijatelja živi u Čikagu, gde im par drugih podjednako dragih iz Banjaluke ide povremeno u posetu, pa ih smaram da ponesu bočicu kad god se ukaže prilika. Drugim rečima, parola snađi se. Kako bilo, pomenuti relish je neizostavan sastojak, dok ubacivanje naših klasičnih kiselih krastavaca neće pokvariti sos, ali neće ni dati željeni rezultat.
Recept za Big Mac sos:
- Majonez (300 g)
- Sweet Relish (3 čajne kašičice)
- Senf (3 čajne kašičice)
- Sirće od belog vina (1 čajna kašičica)
- Beli luk u prahu (1 čajna kašičica)
- Crni luk u prahu (1 čajna kašičica)
- Slatka (dimljena) paprika u prahu (1 čajna kašičica)
Određene varijacije su moguće u zavisnosti od ličnih preferencija i količine koju pripremate. Ovo su sastojci koji daju dosta sličan rezultat, ali slobodno eksperimentišite prema sopstvenom nahođenju (Ameri bespotrebno ubacuju još šećera, a može da se doda i malo belog bibera u prahu).
Sastojke dobro izmešajte, pa ostavite u frižideru da se malo bolje upoznaju (ako prenoće zajedno – još bolje), dok mi pripremamo ostatak burgera.
Priprema i slaganje burgera
Nakon što su svi sastojci spremni, vreme je da se meso baci u tiganj (ili ako ste u prilici – na vanjski roštilj) i da se burger sklopi po specijalnom redosledu kog se u McDonalds'u drže godinama unazad.
Meso oblikujte na veličinu zemičke, po mogućnosti da bude malo veće jer će se tokom pečenja smanjiti. Prilikom pečenja ne okrećite ga prečesto – s obzirom da je reč o pljeskavicama sa jako malom gramažom, po dve-tri minute na srednjoj do srednje-jakoj vatri dovoljno je sa obe strane, uz samo jedno okretanje. Meso tokom pečenja posolite i pobiberite sa obe strane. Uporedo sa tim, pecivo namažite sa malo putera i blago tostirajte u tavi – biće postojanije i ukusnije.
Struktura Big Maca izgleda ovako:
- Donje pecivo (Heel)
- Sos, ajsberg salata, luk
- Listić sira
- Prvo meso
- Srednje pecivo (Club)
- Sos, ajsberg salata, luk
- Kiseli krastavci
- Drugo meso
- Gornje pecivo (Crown)
Prilozi
Klasični prilozi za Big Mac su pomfrit i Coca Cola. Na tržištu postoje različite vrste zamrznutog pomfrita, pa odaberite koja vam najviše odgovara. Za pripremu krompirića pratite uputstvo navedeno na ambalaži, dok Coca Colu odavno preferiram isključivo iz dobro rashlađene limenke. Plastičnu ambalažu, te Zero, Coffee i ostale varijante sa kojekakvim dodacima veoma uspešno ignorišem. A i nismo ovde da brojimo kalorije.
Recept za Big Mac: Zaključak
To bi otprilike bio kompletan proces, koji će, ako ga prođete kako treba, naići na oduševljenje vaših najbližih (jer burger je najbolji kada se jede u društvu), a samim tim i vas samih.
Kritike koje najčešće kruže vezano za McDonald's je da su preskupi u odnosu na kvalitet burgera, te da je to sve generička industrijska (čitaj: nezdrava) proizvodnja – da rade pojačivači ukusa, da meso nije meso nego soja ili nekakva zamenska smesa proizvedena u laboratoriji koja ne može da se pokvari… Da su bolji ćevapi ili pljeskavice… Ne bih ulazio u to. Ono što znam je da je Big Mac, kao što već rekoh, prvi burger koji sam ikada pojeo, i ostao mi je u dobrom sećanju, jer malo šta me je na prvi zalogaj toliko oduševilo koliko kombinacija ovih sastojaka sa pomenutim sosom.
Sa druge strane, ako ispratite ovaj recept za Big Mac, u kućnoj varijanti možete da napravite mnogo kvalitetniji burger jer sami birate količinu, sastojke i meso – samo odaberite proverenu mesaru i što svežije ostale sastojke, i uz malo koncentracije i truda, dobar rezultat neće izostati.
Prijatno. 😉
